Муж и жена треба да буду као руке и очи. Кад рука боли – очи плачу. А кад очи плачу – руке бришу сузе.“

Свети Јован Златоуст

Предбрачни испит

Двоје пунолетних, мушко и женско, који испуњавају све остале услове које Црква прописује за склапање црквеног брака, најпре обављају предбрачни испит, који је један од важних момената пре црквеног венчања. Сама реч каже, шта је предбрачни испит. То је поступак, где Црква испитује, да ли двоје кандидата за брак, испуњавају све услове које прописују црквени канони за склапање брака. Ако младенци нису из исте парохије, за предбрачни испит надлежан је парох веренице. На предбрачном испиту свештеник проверава слободно брачно стање кандидата, њихову слободну вољу, да нису у неком крвном или духовном сродству, за које треба разрешење надлежног епископа или пак Светог Архијерејског Синода, да браку не стоје као препрека нека друга сметња или забрана и да ли су вереници способни да ступе у брак. Затим се проверава и неопходно познавање истина Православне вере, а свештеник поучава веренике о хришћанском браку, светости брачне заједнице, међусобним дужностима супружника, о васпитању деце, о „ношењу бремена један другога“. Посебна упутства свештеник ће дати ако је у питању мешовити брак (ако обоје нису православни, већ је један друге конфесије, а крштен и миропомазан) и у том правцу ће свештеник нарочито поучити инославног члана, тражећи од њега да потпише и одређене изјаве.

За испит младенци треба да припреме: крштеницу, мушкарац потврду од свог надлежног свештеника о слободном брачном стању. Родитељи могу бити присутни, а не морају, ако су спречени. О извршеном предбрачном испиту добијају потврду, коју предају надлежном свештенику младожење, на основу које овај може вршити венчање младенаца. Ова потврда (записник) важи шест месеци. Предбрачни испит мора бити обављен на три недеље пре венчања, како би свештеник могао на три литургије у Цркви, да огласи жељу кандидата за венчање, и да пита народ, да ли постоји нека сметња за њихов брак. Оглашавање се може вршити и на литургијама на празнике, и тада огласни рок од три недеље, краће траје.

russia, st, petersburg

Кумство на венчању

У Српској православној цркви, при Светој Тајни Венчања, обавезни су два сведока: кум и стари сват. Кум је, готово по правилу, крштени кум младожење или његов син, а стари сват је неко из двородног сродства, опет младожење. Сведоци на венчању немају неке посебне обавезе. Њихова улога је знатно већа приликом предбрачног испита, где они треба да посведоче, да за склапања дотичног брака не постоје никакве сметње или забране, да младенци нису ни у каквом сродству, да немају нека обећања према трећим лицима итд. Све то они потврђују својим потписом на записник о предбрачном испиту. При самом Чину венчања њихова улога се састоји да прате младенце приликом обручења испред олтара и венчања на средини цркве. Кад свештеник младенцима стави бурме, у току Чина обручења, први сведок, кум има дужност да промени прстење, јер свештеник је заручио вереника са вереницом. Кад се заврши Чин обручења сви иду на средину храма (свештеник напред, затим вереници и кумови), где свештеник узима из руку вереника свеће и предаје их куму и старом свату, првом и другом сведоку и они ће их држати све до краја Чина венчања.

Наравно, треба знати и то да се кумовањем на венчању не улази у духовно сродство, иако се у народу сведоци на венчању називају, па и поштују, као кумови. Духовно сродство, односно право кумство настаће тек при крштењу деце, на Светој Тајни Крштења.

Света Тајна Брака

Света Тајна Брака или венчање је Света Тајна кроз коју Свети Дух сједињује у једно биће мужа и жену који пред свештеником непоколебљиво изјаве да ће се цео свој живот узајамно волети и једно другом бити верни, и који примају благослов за рађање и васпитање деце.

Сам Господ Бог је у Рају благословио наше прародитеље Адама и Еву и рекао им: „…Рађајте се, и множите се и напуните земљу…“ (Пост. 1, 28), а затим Бог поново потврђује Свој благослов праведном Ноју и каже: „…Рађајте се и множите се, и напуните земљу“ (1 Мој. 9, 1). И наизад Христос је осветио брак Својим присуством на свадби у Кани Галилејској и претварањем на тој свадби воде у вино (Јн. 2,1-11). Као што се вода претворила у вино, тако се Његовим присуством телесна љубав мења у духовну љубав две душе.

Свети апостол Павле упоређује брачну везу мужа и жене са везом Христа и Цркве: „Муж је глава жени као што је Христос глава Цркви“ (Еф 5, 23). Као што човек и жена у браку постају једно, тако су једно и нераздвојни Христос и Црква.

Истинска и права љубав захтева духовну блискост, да супружници буду осетљиви и постојани у свему, као и да се подвизавају једно због другог. Они који желе да ступе у брак или они који су већ венчани, требало би непрестано да се труде да привлаче једно друго, али не у телесном смислу, већ у духовном и да се међусобно све више зближавају. А то ће успети само ако имају стални духовни контакт, општење, заједничку молитву, посећивање богослужења, причешћивање Светим тајнама, разговор на духовне теме и искреност. Из овога се види да је главни циљ људског живота спасење душе, и управо због тога супружници треба међусобно да се подстичу на хришћански начин живота.

Символика Свете Тајне Венчања

Прстење – симболично представља везивања супружника, ради заједничког живота у цркви.

На венчању се белим платном младенцима вежу десне руке, у знак вечите животне везаности, слоге и верности, узајамног помагања и љубави.

Младенцима се на венчању стављају венци на главу. Отуда и назив венчање. Венци символизују целомудрени живот младенаца до венчања, и благослов Цркве за њихов заједнички живот у славу Бога и својих ближњих.

Вино које се даје младенцима, негде и кумовима, из заједничке чаше на венчању, символизује догађај у Кани Галилејској, када је Христос са својом Мајком, Пресветом Богородицом и својим ученицима био на свадби и претворио воду у вино. Исто тако, заједничка чаша је остатак древне црквене праксе када је венчање било у склопу Свете Литургије,  где су се младенци после венчања причешћивали. На жалост у новије време та пракса у нашој Цркви је скоро укинута.

Трократни опход око стола на коме стоји крст и остало што је потребно за венчање, символише вечну везу супружника, јер круг значи вечно трајање, а трократно обилажење је у славу Свете Тројице – Оца и Сина и Светога Духа.

И наизад, брак који није склопљен на начин прописан Црквом, за Цркву није брак. Зато, деца из нецрквених бракова, за Цркву су ванбрачна.

virgin mary, queen of heaven, iconography

Време венчања

Црквена заповест хришћанима забрањује прављење свадбе уз пост. Јер, због свадбене гозбе, која је редовно мрсна, прави се јавна саблазан и грех. Такође, венчање и свадба се не врше у среду и петак, на Крстовдан 18. јануара, Усековање 11. септембра и Крстовдан 27. септембра. Венчање се не врши на Васкрс, нити светле седмице, јер тада су свечани дани који су посвећени славном Христовом васкрсењу, и никакво друго славље није примерено тим данима.

Младенци

Овај празник се празнује 22/9. марта, а посвећен је успомени страдања светих четрдесет Мученика Севастијских, који су за Христову веру пострадали 320. године. Сви ови мученици беху младићи, те с тога овај Празник добија име Младенци, а обичаји на овај дан се везују за оне који су ступили у брак у периоду од 22/9. марта прошле године до Младенаца ове године. Повезаност ових 40 мученика са брачницима (младенцима) је у томе што су и једни и други млади, али што је још важније, брачници треба да подражавју љубав и верност какву су имали мученици према Христу, јер и поред мука нису се одрекли ове љубави. Брачници, ма кроз какве неприлике и искушења у животу пролазили, не смеју се одрећи љубави којој су се обавезали у Светој Тајни Брака. Венци које су носили на венчању такође показују да се животом достојних хришћана постаје такав као што су: мученици, светитељи и остали угодници Божији.

Како се прославља празник?

Празник прослављају само они који су се венчали у Цркви у горе поменутом периоду, а не и они који су почели заједно да живе, јер овакав живот није брак нити Богу угодан живот. Дужност брачника (младенаца) је да тога дана обавезно дођу у храм и упале свећу једно другом за здравље и да се причесте на Литургији. За овај дан пожељно је припремити славско жито и славски колач и донети га у цркву на освећење. У појединим црквама треба се договорити са свештеником, можда се тај дан не служи Литургија, јер није црвено слово, али се може припремити и осветити славско жито и колач.

Овде ваља напоменути да Младенци увек падају у посту, јер Часни пост почиње обично почетком или средином марта, и зато свака гозба која се спрема овога дана, мора бити посна.

couple, wedding, marriage

Храм Сабора Срба Светитеља

Möhringer Str. 81A, 70199 Stuttgart

Контакт

Möhringer Str. 81A, 70199 Stuttgart – Heslach 

Телефон. 0711/964 0020
Факс 0711/964 0021

Copyright © 2021 Српска Православна Црква Штутгарт. Сва права задржана.

sr_RSSerbian