Крштење

„Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.“ (Јн. 3,5)

Света Тајна Крштења је прва Света Тајна. Свете Тајне су радње које врши свештеник, где се на видљиви начин добија невидљива благодат Божија. На првом месту међу Светим Тајнама стоји Света Тајна Крштења, јер овим чином новог рођења новокрштени постаје члан Цркве, улази у Цркву Христову. Крштење је рађање за нови живот. Крстити се значи стећи право учешћа на евхаристијском сабрању и приступању Светом Причешћу. Крштење је почетак духовног живота, духовно рађање за вечност. Крштење се врши само једном – као што се физички рађамо једном, тако се рађамо и духовно, само једном. Крштење је услов нашег спасења. Православна вера се не добија наслеђивањем, већ се у њу улази крштењем. Онај који није крштен не може бити достојан да прими ни остале Свете Тајне.

Чим на свет Божији дође нови човек, света Црква, и њега и мајку која га је родила, одмах ограђује од сваког зла, трима нарочитим молитвама које свештеник чита над породиљом и новорођеним дететом. Нажалост, данас многи и не знају да постоје ове молитве, па зато не позивају свештеника. Ипак, требали би да се постарамо око обнове овог обичаја како би на време обавестили свог свештеника, те на тај начин прво појављивање човека на овом свету освештали молитвом, како је то установила света Црква.

– је обичај Православне цркве, према коме се осмога дана по рођењу новорођенче доноси у храм, где му се читају молитве и даје му се име којим ће касније бити крштено у обреду крштења. Новорођенче се доноси у припрату где му се, пред вратима храма, уз молитву даје хришћанско име, а у спомен, када су малог Христа, однели у осми дан у храм и када је добио име.

У четрдесети дан по рођењу детета, породиља треба да дође заједно са својим новорођенчетом, независно од тога да ли је оно већ крштено или није, како би над њима биле прочитане нарочите молитве. У односу на дете-новорођенче овај чин се назива „Уцрквљењем“, то јест увођењем у Цркву, док у односу на мајку-породиљу он има значење очишћења од природне нечистоте након порођаја. До четрдесетог дана после рођења детета породиља не може да уђе у Цркву, нити јој је допуштено да се причести, осим у случају смртне опасности. Тога ради, уколико се дете крштава пре четрдесетог дана, од рођења, мајка не присуствује у Цркви на крштењу, те се с тога и препоручује, осим у случају смртних опасности, да се дете крсти након навршених четрдесет дана, и након прочитаних молитава очишћења мајци/породиљи.

Крштење је неопходно за све људе, од самог почетка њихова живота, због чега се оно у Православној цркви врши још у дечијем узрасту, непосредно после рођења. Света Тајна Крштења се може извршити у свако доба године и дана. Међутим, имајући у виду, да свечани догађај крштења прате обавезно и гозбе, дакле, припреме свечаног ручка, Црква препоручује, да се крштења обављају у дане када се мрси, а у противном, ако се крштење обавља уз пост, обавезно треба спремати посну храну.

Такође, одлагање крштења за касније, из било којих разлога, неоправдано је. Неко месецима чека на кума, неки се правдају заузетошћу на послу, трећи чекају неку погодну прилику за славље, па да о истом трошку крсте и дете, а уз то, у данашње време се појавио један врло лош обичај: чека се први рођендан детета, па да се узгред обави и крштење. Родитељи се тиме према најдражем бићу најнемарније односе. Како би било, кад би болесно дете држали у кући и чекали неку погодну или случајну прилику да га однесу лекару, не мислећи да би то могло бити исувише касно. С тога, један од најранијих хришћанских писаца, Тертулијан (+230. г.), каже: „Сваки дан је Господњи, сваки час, свако време је погодно  за крштење“, док нам Свети Симеон Солунски поручује: „Треба крстити сваког који долази и не треба се при том ничим ограничавати, ни временом, ни даном, нити ичим, јер се ради о спасењу човека“.

Зато крштењу треба приступати без чекања да се за то стекну ма какви материјални или животни услови, јер што се дете раније крсти, раније ће примити и снагу новога живота у Христу.

За крштење деце није потребна посебна припрема самог детета, јер се деца крштавају по вери родитеља и кума, који у Светој Тајни Крштења постаје духовни родитељ кумчета, јер га духовно рађа за Бога и вечност.

Кум води своје кумче кроз његово духовно узрастање до пуноће мере Христове, те он, уз родитеље, има велику одговорност за хришћанско васпитање детета, носећи на души како врлине, тако и грехе кумчета, као његов главни духовни васпитач. Зато је неопходно да, при избору кума, родитељи детета врло озбиљно размотре колико ће овај духовни родитељ бити у могућности да дете прати и усмерава током читавог живота. Кум треба да буде чистог и примерног живота, како би могао да буде живи узор своме кумчету. Потребно је да у моменту крштења буде пунолетан (у сваком случају не млађи од 15 година), како би могао одговорити обавезама васпитања кумчета, а такође да није сувише стар у време крштења, јер у том случају неће моћи да прати духовни развој кумчета у детињству и младости. Кумовањем на крштењу улази се у духовно сродство, које почиње од кума, кумчета и кумчетових родитеља и иде све до седмог степена, као и крвно сродство. Зато и није уобичајено да кумују ближи сродници, да не би долазило до преплитања крвног и духовног сродства. Кумство не треба раскидати, нити олако схватати, јер оно подразумева озбиљну, обострану одговорност и поштовање. Кум мора да буде крштени православни хришћанин, те мора да зна и основе Православне вере, учествује у богослужбеном животу своје Цркве, те да зна и Символ вере, по препоруци напамет, којег ће изговарати током крштења.

Из познатих разлога, у последњих неколико деценија, остало је доста некрштених особа у нашем народу. Данас, срећом, многи се интересују за своју веру и Цркву, и желе да се крсте. Шта је важно када је у питању крштење одраслих особа? Важно је најпре то, да особа која жели да се крсти, жели то искрено и по слободној вољи. Затим, треба да се упозна са основним истинама Православне вере, и да на своме крштењу она чита Символ вере, а не кум, као код деце. Такође, треба да се припреми за крштење, постом и молитвом, и после крштења примити причешће и активно учествовати у животу Цркве.

 

Основна припрема за Свету Тајну крштења састоји се у упознавању родитеља и кумова (као и кандидата за крштење ако је већ одрастао) са основним истинама вере, суштином Свете Тајне крштења, Символом вере и свакодневним молитвама (Оче наш…, Богородице Дјево, молитва Анђелу чувару, итд.).

Created by potrace 1.15, written by Peter Selinger 2001-2017

Храм Сабора Срба Светитеља

Möhringer Str. 81A, 70199 Stuttgart

Контакт

Möhringer Str. 81A, 70199 Stuttgart – Heslach 

Телефон. 0711/964 0020
Факс 0711/964 0021

Одаберите писмо веб сајта

Навигација сајта

Copyright © 2021 Српска Православна Црква Штутгарт. Сва права задржана.

sr_RSSerbian