„Muž i žena treba da budu kao ruke i oči. Kad ruka boli – oči plaču. A kad oči plaču – ruke brišu suze.“
Sveti Jovan Zlatoust
Predbračni ispit
Dvoje punoletnih, muško i žensko, koji ispunjavaju sve ostale uslove koje Crkva propisuje za sklapanje crkvenog braka, najpre obavljaju predbračni ispit, koji je jedan od važnih momenata pre crkvenog venčanja. Sama reč kaže, šta je predbračni ispit. To je postupak, gde Crkva ispituje, da li dvoje kandidata za brak, ispunjavaju sve uslove koje propisuju crkveni kanoni za sklapanje braka. Ako mladenci nisu iz iste parohije, za predbračni ispit nadležan je paroh verenice. Na predbračnom ispitu sveštenik proverava slobodno bračno stanje kandidata, njihovu slobodnu volju, da nisu u nekom krvnom ili duhovnom srodstvu, za koje treba razrešenje nadležnog episkopa ili pak Svetog Arhijerejskog Sinoda, da braku ne stoje kao prepreka neka druga smetnja ili zabrana i da li su verenici sposobni da stupe u brak. Zatim se proverava i neophodno poznavanje istina Pravoslavne vere, a sveštenik poučava verenike o hrišćanskom braku, svetosti bračne zajednice, međusobnim dužnostima supružnika, o vaspitanju dece, o „nošenju bremena jedan drugoga“. Posebna uputstva sveštenik će dati ako je u pitanju mešoviti brak (ako oboje nisu pravoslavni, već je jedan druge konfesije, a kršten i miropomazan) i u tom pravcu će sveštenik naročito poučiti inoslavnog člana, tražeći od njega da potpiše i određene izjave.
Za ispit mladenci treba da pripreme: krštenicu, muškarac potvrdu od svog nadležnog sveštenika o slobodnom bračnom stanju. Roditelji mogu biti prisutni, a ne moraju, ako su sprečeni. O izvršenom predbračnom ispitu dobijaju potvrdu, koju predaju nadležnom svešteniku mladoženje, na osnovu koje ovaj može vršiti venčanje mladenaca. Ova potvrda (zapisnik) važi šest meseci. Predbračni ispit mora biti obavljen na tri nedelje pre venčanja, kako bi sveštenik mogao na tri liturgije u Crkvi, da oglasi želju kandidata za venčanje, i da pita narod, da li postoji neka smetnja za njihov brak. Oglašavanje se može vršiti i na liturgijama na praznike, i tada oglasni rok od tri nedelje, kraće traje.
Kumstvo na venčanju
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pri Svetoj Tajni Venčanja, obavezni su dva svedoka: kum i stari svat. Kum je, gotovo po pravilu, kršteni kum mladoženje ili njegov sin, a stari svat je neko iz dvorodnog srodstva, opet mladoženje. Svedoci na venčanju nemaju neke posebne obaveze. Njihova uloga je znatno veća prilikom predbračnog ispita, gde oni treba da posvedoče, da za sklapanja dotičnog braka ne postoje nikakve smetnje ili zabrane, da mladenci nisu ni u kakvom srodstvu, da nemaju neka obećanja prema trećim licima itd. Sve to oni potvrđuju svojim potpisom na zapisnik o predbračnom ispitu. Pri samom Činu venčanja njihova uloga se sastoji da prate mladence prilikom obručenja ispred oltara i venčanja na sredini crkve. Kad sveštenik mladencima stavi burme, u toku Čina obručenja, prvi svedok, kum ima dužnost da promeni prstenje, jer sveštenik je zaručio verenika sa verenicom. Kad se završi Čin obručenja svi idu na sredinu hrama (sveštenik napred, zatim verenici i kumovi), gde sveštenik uzima iz ruku verenika sveće i predaje ih kumu i starom svatu, prvom i drugom svedoku i oni će ih držati sve do kraja Čina venčanja.
Naravno, treba znati i to da se kumovanjem na venčanju ne ulazi u duhovno srodstvo, iako se u narodu svedoci na venčanju nazivaju, pa i poštuju, kao kumovi. Duhovno srodstvo, odnosno pravo kumstvo nastaće tek pri krštenju dece, na Svetoj Tajni Krštenja.
Sveta Tajna Braka
Sveta Tajna Braka ili venčanje je Sveta Tajna kroz koju Sveti Duh sjedinjuje u jedno biće muža i ženu koji pred sveštenikom nepokolebljivo izjave da će se ceo svoj život uzajamno voleti i jedno drugom biti verni, i koji primaju blagoslov za rađanje i vaspitanje dece.
Sam Gospod Bog je u Raju blagoslovio naše praroditelje Adama i Evu i rekao im: „…Rađajte se, i množite se i napunite zemlju…“ (Post. 1, 28), a zatim Bog ponovo potvrđuje Svoj blagoslov pravednom Noju i kaže: „…Rađajte se i množite se, i napunite zemlju“ (1 Moj. 9, 1). I naizad Hristos je osvetio brak Svojim prisustvom na svadbi u Kani Galilejskoj i pretvaranjem na toj svadbi vode u vino (Jn. 2,1-11). Kao što se voda pretvorila u vino, tako se Njegovim prisustvom telesna ljubav menja u duhovnu ljubav dve duše.
Sveti apostol Pavle upoređuje bračnu vezu muža i žene sa vezom Hrista i Crkve: „Muž je glava ženi kao što je Hristos glava Crkvi“ (Ef 5, 23). Kao što čovek i žena u braku postaju jedno, tako su jedno i nerazdvojni Hristos i Crkva.
Istinska i prava ljubav zahteva duhovnu bliskost, da supružnici budu osetljivi i postojani u svemu, kao i da se podvizavaju jedno zbog drugog. Oni koji žele da stupe u brak ili oni koji su već venčani, trebalo bi neprestano da se trude da privlače jedno drugo, ali ne u telesnom smislu, već u duhovnom i da se međusobno sve više zbližavaju. A to će uspeti samo ako imaju stalni duhovni kontakt, opštenje, zajedničku molitvu, posećivanje bogosluženja, pričešćivanje Svetim tajnama, razgovor na duhovne teme i iskrenost. Iz ovoga se vidi da je glavni cilj ljudskog života spasenje duše, i upravo zbog toga supružnici treba međusobno da se podstiču na hrišćanski način života.
Simvolika Svete Tajne Venčanja
Prstenje – simbolično predstavlja vezivanja supružnika, radi zajedničkog života u crkvi.
Na venčanju se belim platnom mladencima vežu desne ruke, u znak večite životne vezanosti, sloge i vernosti, uzajamnog pomaganja i ljubavi.
Mladencima se na venčanju stavljaju venci na glavu. Otuda i naziv venčanje. Venci simvolizuju celomudreni život mladenaca do venčanja, i blagoslov Crkve za njihov zajednički život u slavu Boga i svojih bližnjih.
Vino koje se daje mladencima, negde i kumovima, iz zajedničke čaše na venčanju, simvolizuje događaj u Kani Galilejskoj, kada je Hristos sa svojom Majkom, Presvetom Bogorodicom i svojim učenicima bio na svadbi i pretvorio vodu u vino. Isto tako, zajednička čaša je ostatak drevne crkvene prakse kada je venčanje bilo u sklopu Svete Liturgije, gde su se mladenci posle venčanja pričešćivali. Na žalost u novije vreme ta praksa u našoj Crkvi je skoro ukinuta.
Trokratni ophod oko stola na kome stoji krst i ostalo što je potrebno za venčanje, simvoliše večnu vezu supružnika, jer krug znači večno trajanje, a trokratno obilaženje je u slavu Svete Trojice – Oca i Sina i Svetoga Duha.
I naizad, brak koji nije sklopljen na način propisan Crkvom, za Crkvu nije brak. Zato, deca iz necrkvenih brakova, za Crkvu su vanbračna.
Vreme venčanja
Crkvena zapovest hrišćanima zabranjuje pravljenje svadbe uz post. Jer, zbog svadbene gozbe, koja je redovno mrsna, pravi se javna sablazan i greh. Takođe, venčanje i svadba se ne vrše u sredu i petak, na Krstovdan 18. januara, Usekovanje 11. septembra i Krstovdan 27. septembra. Venčanje se ne vrši na Vaskrs, niti svetle sedmice, jer tada su svečani dani koji su posvećeni slavnom Hristovom vaskrsenju, i nikakvo drugo slavlje nije primereno tim danima.
Mladenci
Ovaj praznik se praznuje 22/9. marta, a posvećen je uspomeni stradanja svetih četrdeset Mučenika Sevastijskih, koji su za Hristovu veru postradali 320. godine. Svi ovi mučenici behu mladići, te s toga ovaj Praznik dobija ime Mladenci, a običaji na ovaj dan se vezuju za one koji su stupili u brak u periodu od 22/9. marta prošle godine do Mladenaca ove godine. Povezanost ovih 40 mučenika sa bračnicima (mladencima) je u tome što su i jedni i drugi mladi, ali što je još važnije, bračnici treba da podražavju ljubav i vernost kakvu su imali mučenici prema Hristu, jer i pored muka nisu se odrekli ove ljubavi. Bračnici, ma kroz kakve neprilike i iskušenja u životu prolazili, ne smeju se odreći ljubavi kojoj su se obavezali u Svetoj Tajni Braka. Venci koje su nosili na venčanju takođe pokazuju da se životom dostojnih hrišćana postaje takav kao što su: mučenici, svetitelji i ostali ugodnici Božiji.
Kako se proslavlja praznik?
Praznik proslavljaju samo oni koji su se venčali u Crkvi u gore pomenutom periodu, a ne i oni koji su počeli zajedno da žive, jer ovakav život nije brak niti Bogu ugodan život. Dužnost bračnika (mladenaca) je da toga dana obavezno dođu u hram i upale sveću jedno drugom za zdravlje i da se pričeste na Liturgiji. Za ovaj dan poželjno je pripremiti slavsko žito i slavski kolač i doneti ga u crkvu na osvećenje. U pojedinim crkvama treba se dogovoriti sa sveštenikom, možda se taj dan ne služi Liturgija, jer nije crveno slovo, ali se može pripremiti i osvetiti slavsko žito i kolač.
Ovde valja napomenuti da Mladenci uvek padaju u postu, jer Časni post počinje obično početkom ili sredinom marta, i zato svaka gozba koja se sprema ovoga dana, mora biti posna.
Hram Sabora Srba Svetitelja
Möhringer Str. 81A, 70199 Stuttgart
Kontakt
Möhringer Str. 81A, 70199 Stuttgart – Heslach
Telefon. 0711/964 0020
Faks 0711/964 0021
Serbian 
German 